ozp_srb
baza napada na aktiviste
crveni-sr
narandzasti-sr

Категорија: Aktuelno

Javne kampanje širenja mržnje neprihvatljivo su sredstvo za političke obračune

Platforma “Tri slobode” smatra neprihvatljivim i nedopustivim kampanje targetiranja i zastrašivanja, koje preko plakata i grafita u gradovima Srbije i televizijama sa dozvolom za nacionalnu pokrivenost, pozivaju na linč političkih neistomišljenika, udruženja građana i članova i članica akademske zajednice. Bez obzira na činjenicu da su ovog puta kampanji izloženi i opozicioni akteri koji neretko i sami promovišu govor mržnje i zastrašivanje kao vid političke borbe, normalizaciju ovako brutalnih i zastrašujućih napada smatramo nedopustivom u demokratskom društvu.

Pismo podrške tužiteljkama Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i apel za proaktivno reagovanje Državnog veća tužilaca

Povodom javnog istupanja zamenica javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Bojane Savović i Jasmine Paunović, Nacionalni konvent o EU pruža podršku tužiteljkama i svim drugim tužiocima koji su se našli u sličnoj situaciji, uzimajući u obzir da ovo nisu prvi slučajevi premeštaja u Višem javnom tužilaštvu, otkako je za Višeg javnog tužioca izabran Nenad Stefanović. Podsećamo da se premeštaji ovog tipa vrše godišnjim rasporedom, te ukazujemo da se u ovim vanrednim premeštajima, u skladu sa javno dostupnim informacijama, izvesno radi o kršenju procedure predviđene Pravilnikom o upravi u javnim tužilaštvima.

Istaknuti pravnici kao nesudijski članovi pravosudnih saveta – politička heterogenost umesto političke neutralnosti

Od početka procesa izmene Ustava 2017. godine, koje je vodilo Ministarstvo pravde, centralno pitanje je bilo – sastav budućih pravosudnih tela. Već na samom početku od strane Ministarstva pravde je izneta teza da bi postavljanje svih članova iz reda sudija ili iz reda tužilaštva vodilo svojevrsnom elitizmu te da je neophodno da u sastavu pravosudnih tela budu uključeni nesudijski, odnosno netužilački predstavnici. Njihovo određenje, način izbora, status, broj i nadležnosti moraju biti kompatibilni sa ciljem koju je Nacionalna strategija reforme pravosuđa odredila, ali istovremeno i sa minimalnim evropskim standardima.

PRAVOSUDNI ZAKONI U SKUPŠTINSKOJ PROCEDURI SAMO 36 SATI PO ZAVRŠETKU JAVNE RASPRAVE!

Radna grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 23 upozorava javnost da je pet predloga pravosudnih zakona usvojeno od strane Vlade Republike Srbije i ušlo u skupštinsku proceduru 17. januara 2023. godine svega 36 časova od završetka javne rasprave.[1] Na ovaj način dovodi se u pitanje smisao javne rasprave, održanih 5 sastanaka sa stručnom javnosti, kao i više od 50 priloga sa komentarima koje su dostavljeni Ministarstvu pravde, koje je bilo praktično nemoguće razmotriti u tom roku.

Dopunjeni Zbirni komentar Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj Uniji za Poglavlje 23 na nacrte 5 pravosudnih zakona

У циљу независности правосуђа, а у контексту увојених амандмана на Устав РС у делу који се односи на правосуђе и новог Уставног закона у фебруару 2022. године, Република Србија се обавезала да спроведе и свеобухватну реформу системских правосудних закона (активност 1.1.1.2.). Радна група НКЕУ за Поглавље 23 је током године инсистирала на што ранијем приступању изменама ових закона, пре свега Закону о судијама, Закону о уређењу судова, Закону о јавном тужилаштву, Закону о Високом савету судства и Закону о Високом савету тужилаштва, а потом и Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава, и Закона о Правосудној академији.