Pro i Contra analiza nadležnosti Zaštitnika građana
PRO I CONTRA ANALIZA NADLEŽNOSTI ZAŠTITNIKA GRAĐANA – SA POSEBNIM OSVRTOM NA PRAVOSUDNE NADLEŽNOSTI je izrađena u okviru projekta „Zaštitnik građana u kontekstu EU integracija” sa ciljem davanja odgovora na pitanje mogućeg proširenja nadležnosti Zaštitnika građana na kontrolu efikasnosti pravosuđa.
Istraživanje o efikasnosti Zaštitnika građana
ISTRAŽIVANJE O EFIKASNOSTI INSTITUCIJE ZAŠTITNIKA GRAĐANA je nastalo u okviru projekta „Zaštitnik građana u kontekstu EU integracija” sa ciljem merenja i poboljšanja efikasnosti institucije u rešavanju pritužbi građana. Predmet Istraživanja je merenje efikasnosti Zaštitnika građana, sagledavanje stanja u pogledu budžeta, zapošljavanja osoblja i organizacije rada, kao i predlaganje mera za unapređenje efikasnosti ove institucije.
5 GODINA: ANALIZA RADA ZAŠTITNIKA GRAĐANA REPUBLIKE SRBIJE U PERIODU 2015–2019. GODINE
Status A nacionalnih institucija za zaštitu ljudskih prava (NHRI) pruža posebna prava tim institucijama za učešće u međunarodnim mehanizmima zaštite ljudskih prava koji u velikoj meri određuju procenu stanja ljudskih prava u jednoj zemlji. Stoga je veoma značajno sagledati status tih institucija na realnim osnovama, procenjujući ne samo pravni okvir ko jim se uređuju status i nadležnosti NHRI već i sprovođenje nadležnostiu praksi.
VRAĆANJE POSLOVNE SPOSOBNOSTI SUDSKA PRAKSA I PREPORUKE
Poslovna sposobnost predstavlja preduslov za ostvarivanje građanskih prava. Stiče se punoletstvom kada lice dobija mogućnost da preduzima pravne radnje u svakodnevnom životu (vrši biračko pravo, zaključuje ugovore, kreditno se zaduži, raspolaže imovinom itd.). Poslovna sposobnost je važna, jer bez nje osoba ne može samostalno da donosi odluke o sopstvenom životu.
Istanbulska konvencija u Srbiji – praksa i izazovi rodne ravnopravnost
Publikacija „Istanbulska konvencija u Srbiji – praksa i izazovi rodne ravnopravnosti“ nastala je u okviru projekta „Sprovođenje Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (Istanbulska konvencija), kroz analizu Krivičnog zakona i Zakona o sprečavanju nasilja u porodici“ koji je realizovao Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM uz podršku Ambasade Kanade u Republici Srbiji.
DISKRIMINACIJA U SRBIJI – PRAKSA I IZAZOVI
Od usvajanja Ustava Srbije 2006. godine i donošenja prvog Zakona o zabrani diskriminacije 2009. godine, o načelu ravnopravnosti i zabrani diskriminacije naizgled je napisan veliki broj tekstova i publikacija. Formirana je institucija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti koja svakodnevno odlučuje o pritužbama građana, vodi strateške parnice i podnosi godišnje izveštaje Narodnoj skupštini Republike Srbije i javnosti.
Analiza sudske prakse – Postupanje sudova po predlogu za oslobađanje od plaćanja sudskih troškova u parničnoj materiji
Komitet pravnika za ljudska prava, u partnerstvu sa Multidonatorskim fondom za podršku sektoru pravde (MDTF-JSS) je u periodu april-maj 2018. godine sproveo istraživanje čiji je cilj analiza sudske prakse po predlogu o oslobađenja sudskih troškova u parničnoj materiji.
UKLJUČIVANJE OMLADINSKIH PERSPEKTIVA I POTREBA MLADIH U RAD NACIONALNIH SAVETA NACIONALNIH MANJINA
Sa namerom osnaživanja nacionalnih saveta za potencijalno prevazilaženje problema da uoče potrebe i probleme mladih i u skladu sa tim pripremaju programe koji bi bili prilagođeni da privuku veći broj mladih […]
Studija o primeni Zakona o zabrani diskriminacije u Srbiji.
Studiju o primeni Zakona o zabrani diskriminacije u Srbijiu izdanju Komiteta pravnika za ljudska prava-YUCOM, izradio je Mario Reljanović, profesor Pravnog fakulteta Unierziteta Union, uz podršku Tima za ljudska prava UN Srbija.
PROCESUIRANJE ZLOČINA IZ MRŽNJE I GOVORA MRŽNJE U PRAVU SRBIJE I EVROPSKI STANDARDI
Cilj ove publikacije je, pre svega, da pruži uvid u neka od postojećih rešenja problema zločina iz mržnje i govora mržnje u pravu Evropske unije, kao i u praksu Evropskog suda za ljudska prava. Mnogobrojne presude ESLJP temeljno se bave ovim pitanjima kroz različite pravne sisteme država potpisnica Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koje su, uprkos istorijskim i društvenim specifičnostima, imale problem sličan onom koji Srbija ima danas, kada je u pitanju procesuiranje zločina iz mržnje.