Snimak iza koga ostaju mnoga pitanja: „Puškice“ na ispitu za Pravosudnu akademiju?
Slučaj koji su zabeležile kamere Pravosudne akademije ponovo je pokazao da je za srpsko pravosuđe od ključnog značaja javnost njegovog rada. Naime, jedan član komisije posumnjao je da je jedan od kandidata na ispit došao sa unapred dobijenim odgovorima.
„VEĆI SU PROBLEM KRIJUMČARI, NEGO SAMI MIGRANTI“ Stručnjaci za bezbednost u jutarnjem programu „Blic TV“: „Sami se naoružavaju, čarke nastaju kad treba da se pređe granica“
– Pitanje migranata je ozbiljno međunarodno pravno pitanje. To je problem koji mora da se reši na međunarodnom nivou. Umesto što će najveći broj migranata primiti Nemačka, oni treba da budu raspoređeni podjednako svuda. Kada je u pitanju Srbija, od nas se očekuje da ne dozvolimo da pređu granicu. Jako mali broj migranata kod nas dobije azil. Oni koji su prešli nelegalno, preko krijumčara granicu oni su zato i u šumi. Njima niko nije objasnio kakva su njihova prava. Politika zatvorenih granica samo je doprinela tome da Srbija postane poligon za krimilane radnje – kaže Vasić za „Blic TV“.
Kad se običan izlazak na kafu pretvori u noćnu moru: Devojka prebijena u Paraćinu – policija zakazala?
Izgleda da se običan izlazak na kafu može pretvoriti u noćnu moru. Tome svedoči i davesedet jednogodišnja Anastasija, koju je pretukao nepoznati mladić ispred kafića u Paraćinu. Modrice, posekotine, slomljene kosti, nekada će da zarastu, ali da li će siledžije biti na pravi način kažnjene?
Ni nakon više od dva meseca bez reakcije nadležnih o spisku „botova“
Ni više od dva meseca od kada je na društvenim mrežama objavljen spisak na kojem je više od 14 hiljada navodnih „bot“ naloga Srpske napredne stranke, nema reakcije nadležnih. Na tom spisku našla su se i imena pojedinih opštinskih odbornika zaposlenih u javnim preduzećima, ali i aktuelni državni sekretari. Da li su među imenima na spisku SNS botova koji je objavljen pre više od dva meseca i oni koji dobijaju platu iz budžeta, odnosno koje plaćaju svi građani Srbije da u toku radnog vremena sa lažnih naloga optužuju svakoga ko im zasmeta ili zastupaju interese stranke, nadležne institucije ne proveravaju – bar ne zvanično.
Saopbraćajni incident ili pokušaj ubistva Voštinića
Napad na život i telo Predraga Voštinića kao poslednji u nizu nesankcionisanih dugogodišnjih napada i pritisaka na organizaciju i njene članove, predstavlja najekstremniji oblik ugrožavanja osnovnih ljudskih prava. Napadi na branitelje ljudskih prava predstavljaju posebnu društvenu opasnost koja mora biti uzeta u obzir prilikom kvalifikovanja krivičnog dela i sprovođenja istrage“, stoji u saopštenju.
Advokatska tarifa u parničnom postupku
Parnični postupci pokreću se tužbom lica koje želi da ostvari neko pravo ili smatra da mu je neko pravo ugroženo. Zato, u ovom postupku možete se naći u svojstvu tužioca – podneli ste tužbu da ostvarite ili zaštite neko svoje pravo, ili u svojstvu tuženog. U oba slučaja nije neophodno da imate advokata, ali ako želite da vas u parničnom postupku advokat zastupa, to će vas i koštati. Izuzetno, možete ostvariti i pravo na besplatnu pravnu pomoć o čemu možete pročitati više u vodiču „Kako da ostvarite pravo na besplatnu pravnu pomoć – Praktičan vodič za građane“ dostupnom na sajtu Komiteta pravnika za ljudska prava.
Troškovi advokata u krivičnom postupku – koliko će me koštati učešće u krivičnom postupku?
Krivični postupak je skup pravila koji ima za cilj da se adekvatno sankcionišu učinioci krivičnih dela, a da pri tome niko nevin ne bude osuđen. Advokatura je služba pružanja pravne pomoći koja obezbeđuje pravično suđenje u krivičnim postupcima, a advokati svojim veštinama pružaju efikasnu odbranu i osiguravaju poštovanje prava okrivljenih lica. Zbog potencijalnog ishoda krivičnog postupka, odosno izricanja sankcije lišenja slobode kao najstrože posledice osude, građani se često odlučuju za angažovanje advokata – branioca u slučaju da su optuženi za izvršenje nekog krivičnog dela. U krivičnom postupku građani se pojavljaju u različitim ulogama, a oni koji snose troškove advokata najčešće su okrivljeni i oštećeni, odnosno lice koje se tereti da je određeno krivično delo učinilo ili žrtva krivičnog dela. Način na koji će se vršiti naplata advokatskih troškova, u praksi je najčešće stvar dogovora između advokata i klijenta.
Neko nas posmatra, neko nas stalno gleda – pa i povodom protesta
Koliko smo slobodni da protestnom šetnjom po kolovozu iskazujemo stav? Da li smo tada pod prismotrom? Da li i ko može da nas hapsi i kazni?
Ova pitanja postala su aktuelna većini građana Srbije nakon masovnijih ekoloških protesta protiv iskopavanja litijuma u Srbiji u novembru i decembru 2021. godine. Skorašnji slučaj pritvora i osude novinara i aktiviste Boška Savkovića za nošenje obešene lutke predsednika na transparentu na mirnom protestu “Srbija protiv nasilja” ponovo je pokrenuo pitanja granica naših sloboda.
Dipfejkovi, veštačka inteligencija i protesti: Kada je istina pod znakom pitanja?
Veštačka inteligencija je danas sposobna da generiše tekst, uverljive imitacije nečijeg glasa i realistične fotografije i video snimke. Prava opasnost se ne krije u stvaranju humanoidnih robota, već u ovladavanju jezikom. Korišćenjem dipfejk (eng. Deepfake) tehnologije moguće je diskreditovati organizatore ili učesnike protesta, stvarajući lažne dokaze o nasilju, govoru mržnje ili drugim nezakonitim aktivnostima. Dipfejk tehnologija može prikazati mirne protestante kao nasilne, opravdavajući time oštru reakciju policije ili nametanje restriktivnih mera.
Mogu li botovi da snose zakonske posledice?
Odgovor je da, a preduslov je krivična prijava. Prijavu bi trebalo da podnese onaj ko je bio predmet targetiranja, a postupak može da pokrene i tužilaštvo po službenoj dužnosti. U Komitetu pravnika za ljudska prava kažu za N1 da su na internetu najčešće u opticaju krivična dela uvrede, ugrožavanje bezbednosti ili proganjanja.