Plenarna sednica NKEU: Preporuke civilnog društva važne za napredak ka EU
BEOGRAD — Da bi se vrednovao doprinos organizacija civilnog društva na putu evropskih integracija Srbije, nije dovoljno samo održavati konsultacije i dijalog, već i usvojiti konkretne preporuke koje one iznose, što bi pomoglo u prevazilaženju nepoverenja koje postoji prema institucijama, zaključak je sa plenarne sednice Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU). Sednica je okupila predstavnike civilnog društva, diplomatskog kora, skupštine i vlade, koji su razmenili mišljenja o trenutnim izazovima na evropskom putu Srbije i izneli preporuke za poboljšanje saradnje civilnog društva sa državnim institucijama u procesu pristupanja EU.
Koliko se „čuju“ vlast i civilno društvo
Gde je Srbija na puti ka Evropskoj Uniji, da li se i gde zastalo, poštuje li se vladavina prava, kako stojimo sa ljudskim pravima, šta nas čeka sa novim zakonom o policiji i kako je se sve to sprovodilo, na primer na protestima, raspravljali su predstavnici civilnog društva i vlasti. Da li se ove dve grupe uopšte međusobno čuju, možda se najbolje vidi kada se pogledaju protesti koji su obeležili predhodne tri godine.
NVO iz Srbije i Kosova: Eskalacija i deeskalacija odraz neuspeha političke mašte
Nevladine organizacije sa Kosova i iz Srbije ocenile su da je stalni ciklus eskalacije i deeskalacije u odnosima Beograda i Prištine „odraz neuspeha političke mašte“, a da energija uložena u suočavanje sa najnovijom krizom odvlači pažnju od hrpe gorućih pitanja koja neposredno utiču na svakodnevni život građana. Kako se navodi u zajedničkom saopštenju nakon sastanka u Gračanici, te nevladine organizacije pozvale su na nove konstruktivne glasove koji gledaju u budućnost, ali istovremeno prepoznajući prošlost, odnosno glasove koji „tragaju za partnerstvima i koalicijama mimo crvenih linija koje bi trebalo da ih definišu i one koji javno ustaju protiv ponižavajuće retorike i retorike koja izaziva podele“.
Kako zaustaviti loše postupanje prema životinjama?
Na samom početku važno je znati da je zlostavljanje životinja svako loše postupanje ili nepostupanje sa životinjama kojim se namerno ili iz nehata izaziva bol, patnja, strah, stres, povreda, narušava genetska celovitost životinje i izaziva smrt i da takvo postupanje nije dozvoljeno.Ako se ostavi po strani činjenica da je navedeno postupanje zabranjeno, čini se da smo svi manje više saglasni da lošeg postupanja prema životinjama ne sme da bude.
Integrisano pravosuđe se kroz dezintegrisalo: Jesu li i ljudska prava Srba na Kosovu ugrožena i od koga?
Da li o pravu na pravedno suđenje umesto sudija sada brinu ljudsko pravaši a oni sami inače redovno upozoravaju da stanje ljudskih prava u Srbiji, kandidatu za članstvo u EU, nije dobro. Sloboda izražavanja, sloboda okupljanja, a sve češće i slap tužbe protiv aktivista i organizacija ograničavaju ih u borbi za naša prava.
Žiofre: Branioci ljudskih prava izloženi pretnjama i govoru mržnje
Prema istraživačima YUCOM-a, sloboda izražavanja napada se i kroz SLAPP postupke i negativne medijske kampanje, sloboda udruživanja kroz neosnovane inspekcijske nadzore i različite vrste pravnih postupaka, a sloboda okupljanja ugrožena je postupanjem, odnosno nepostupanjem policije u slučajevima protesta.Iz YUCOM-a su upozorili da i pored nastavljenog trenda urušavanja ljudskih prava, adekvatne reakcije najviših državnih organa nije bilo. Pored toga, izveštaj pokazuje da su upravno državni organi i funkcioneri ti koji direktno ugrožavaju prava aktivista u Srbiji.
Veliki broj napada na branitelje ljudskih prava u Srbiji
MUP da produži javnu raspravu o Nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima i povuče sporna rešenja
Nacionalni konvent o Evropskoj uniji (NKEU) poziva Ministarstvo unutrašnjih poslova da javnu raspravu o Nacrtu zakonu o unutrašnjim poslovima produži do 31. januara 2023. godine kako bi se se omogućilo unapređenje spornih delova teksta Nacrta. Nakon uvida u tekst Nacrta i prateće obrazloženje, NKEU smatra da predložena rešenja nisu po meri građana Srbije niti ispunjavaju obaveze koje je Vlada Srbije preuzela u okviru pristupnih pregovora sa Evropskom unijom.
Srbija, pravo i stambeno pitanje: Kako zaštititi podstanare
Kada je Anja* pre pola godine iznajmila stan na Novom Beogradu, „nije ni sanjala“ da će joj već krajem septembra kirija biti skoro dvostruko uvećana – sa 350 na 650 evra. Sve joj je, kaže, bilo jasno, kada je vlasnik stana najavio posetu „pod izgovorom da dolazi da izvrši inspekciju stana“ od 73 metara kvadratnih gde živi sa mužem i detetom. „Na jako neprijatan način nam je saopštio da od oktobra plaćamo novu cenu, a da ako to nećemo, napustimo stan u što kraćem vremenskom roku“, govori ova podstanarka za BBC na srpskom.
Da li je Briselski sporazum doneo pristup pravdi Srbima sa Kosova?
Sudije i tužioci u Srbiji su, po svemu sudeći, na meti kleveta i uvreda u svim delovima Srbije. Uz sve moguće etikete koje već na sebi nose, ulazak srpskih sudija i tužioca u kosovske institucije, u tzv. integrisano pravosuđe koje je funkcionisalo punih pet godina, na osnovu Briselskog sporazuma, doneo im je, od nekih sugrađana, etiketu izdajnika. Na dan 6. novembra 2017. godine, ukupno je integrisano 40 sudija i 13 tužilaca, kao i 145 zaposlenih koji su do tada bili zaposleni u sudovima i tužilaštvima. Kvote srpskih sudija i tužilaca koje su ugovorene Briselskim sporazumom su poštovane.