Može li Srbija do potpuno nezavisnog pravosuđa
Zakon o eksproprijaciji: Da li će privatni interes nadvladati javni?
“Zakon sam po sebi ne deluje toliko loše, ali idemo od pretpostavke da će moći svašta da se podvede pod javni interes. Na primer, naša država ima sporazum sa nekom stranom firmom, velikim ulagačem i kaže – ‘evo, mi smatramo da je javni interes da oni sagrade, recimo, nuklearnu elektranu’. I za te potrebe oni sada mogu da uzmu i državno i privatno vlasništvo. Umesto da smo išli ka tome da se strožije i konkretnije odredi šta je javni interes, mi smo proširili krug ljudi u čije ime može da se kaže da je nešto javni interes”, kaže Ćalić.
Srbija, zakoni i volja naroda: Kako će od sada izgledati referendum u Srbiji
Na novi Zakon o referendumu čekalo se 15 godina, od kada je 2006. promenjen Ustav Srbije, čime je Narodna skupština dobila zadatak da zakonodavstvo u ovoj oblasti uskladi sa najvišim pravnim aktom u zemlji. Ustavom je tada ukinut cenzus na lokalnom, pokrajinskom i republičkom nivou. „Od tog trenutka cenzus na referendumu nije obavezan, ali se može propisati zakonima“, kaže Milan Filipović iz Jukoma za BBC na srpskom. Cenzus je ostao obavezan kao odredba dosadašnjeg Zakona o referendumu i iznosio je 50+1, što znači da je za donošenje odluka bilo neophodno da izađe 50 odsto upisanih birača i još jedan preko tog postotka da bi odluka bila validna.
Stručnjaci za Euronews Srbija: Neophodno je objasniti građanima zašto je važno da izađu na referendum 16. januara
Katarina Golubović, predsednica JUKOMa smatra da je ukidanje cenzusa na svim nivoima bilo nepotrebno, te da je za određene vrste referenduma ono trebalo da ostane.
„Što se tiče predloga o referendumu i odredbi o obaveznom referendumu, one nisu toliko sporne i nisu kritikovane u ovoj inicijativi. Ono što je sporno jeste što taj cenzus, koji je kritikovan od strane građana, nije morao da se uvede i za neke druge referendume“, smatra Golubović
Nevladine organizacije predale Skupštini peticiju protiv Zakona o referendumu
Više organizacija civilnog sektora predalo je danas Skupštini Srbije peticiju sa više od 68.000 potpisa, kojom se protive predlogu Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi. Direktor kampanja udruženja Kreni-promeni Savo Manojlović rekao je novinarima ispred Skupštine da se tim zakonom „otima” suverenost od građana, pre svega u pogledu narodne inicijative. „Uvodi se overa potpisa koja podrazumeva da će sada građanske inicijative morati da plaćaju preko preko 1,2 miliona (dinara) ukoliko žele da iznesu neki zakonski predlog. Mi već sada imamo situaciju da već dve godine čekaju neke narodne inicijative, a sada ispada da će građani plaćati preko notara da im se krše njihova ustavna prava”, kazao je Manojlović, prenela je Beta.
O čemu će se građani izjašnjavati na referendumu 16. januara i šta sve prethodi njegovom održavanju
Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) Katarina Golubović, rekla je za Euronews Srbija da se na predlozima izmena ovog zakona radilo dugo, i da je i ranije predlog išao pred Venecijansku komisiju. Ona je istakla da se ovim izmenama omogućava učešće građana u donošenju odluka na različitim državnim nivoima.
„Kroz ovaj zakon se ostvaruje volja građana i on treba da bude instrument da se građani samoorganizuju i odlučuju o nekim pitanjima. Zakon je bitan za sve građane jer oni ostvaruju suverenost, odlučuju o lokalnim pitanjima, državnim pitanjima“, navela je Golubović.
O čemu će se građani izjašnjavati na referendumu 16. januara – šta se menja i koje su zamerke
Most: Zašto je Vulinu više stalo do Ratka Mladića nego do Nataše Kandić?
U najnovijem Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome da li javna odbrana Ratka Mladića pokazuje da se Srpska napredna stranka otvoreno vraća na radikalske pozicije. Sagovornici su bili Katarina Golubović, predsednica YUCOM-a, Komiteta pravnika za ljudska prava, i Rade Veljanovski, profesor beogradskog Fakuleta političkih nauka.
Bilo je reči o tome da li se zvaničnim odnosom prema Mladiću kao heroju ušlo u završnu fazu negiranja genocida u Srebrenici, zašto se firme, koje se bave skidanjem grafita, ne usuđuju da po narudžbi stanara uklone Mladićev mural sa njihove zgrade i kako se policajci pozdravljaju sa huliganima koji čuvaju Mladićev mural.
Uspeh vlasti – zagarantovan
Predloženim iIzmenama Zakona o referendumu praktično i jedan jedini građanin može da odluči, pošto se ukida dosadašnji obavezni cenzus 50 odsto, plus jedan izašli za validnost referenduma i odluke. Pravnici – koje malo ko šta pita! – upozoravaju da će to dovesti u ptianje legitimitet odluka, kako onih što predviđenim ustavnim promenama u pravosuđu tako i škakljivih koje se najavljuju na sva zvona o rudniku litijuma u Jadru. Pri čemu, ako potonji bude lokalni, mogu glasati svi koji imaju nekretninu na tom području, bez obzira na prebivalište. Kao što se može izglasati da je voda u Zrenjaninu podobna z piće. No, pošto će nadmoćna većina u skupštini izglasati predlog, bojkot referenduma o Ustavu na koji poziva deo opozicije biće čisto gubljenje vremena. Ili, vlast je obezbedila dovoljnu podršku za uspeh svakog nauma – broj glasova ionako nije važan.
Golubović: Promena Ustava bi trebalo da pomogne otklanjanju uticaja na sudove
Kao članica Saveta Evrope (SE) i Ujedinjenih nacija (UN), Srbija je obavezana da preispituje odredbe svog Ustava sa ugovorima koje usvajaju te međunarodne organizacije, rekla je Katarina Golubović iz Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM.
Ona je ocenila da se značaj potencijalne izmene Ustava ogleda u usaglašavanju odredbi najvišeg pravnog akta Srbije sa međunarodnim ugovorima, radi bolje zaštite ljudskih prava i otklanjanja mogućnosti da se odredbe tumače na različite načine.