Šta sve čeka ministra za evropske integracije u novoj Vladi?
Jovana Spremo, savetnica za pitanja procesa EU integracija u Komitetu pravnika za ljudska prava (YUCOM), kaže za naš portal da prioritet novog ministra ili ministarke evropskih integracija mora biti insistiranje na napretku u ovim oblastima. „One koče celokupan napredak Srbije na putu ka Evropskoj uniji, a o tome ovo Ministarstvo najviše mora da brine. Uporno se govori o spremnim poglavljima, ali se ne ulažu napori da se zapravo unapredi ono što koči proces“, kaže Spremo za European Western Balkans.
Ana Lurman: Pokazatelj demokratije opao vam je duplo
Jovana Spremo, savetnica za pitanja procesa EU integracija u Komitetu pravnika za ljudska prava – Jukom, i koordinatorka Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 23, konstatuje za naš list da je „ovo samo još jedna u nizu potvrda o stanju demokratije u Srbiji“. – Imali smo takve ocene i u izveštaju Fridom hausa, a o manjku napretka u demokratskim procesima i vladavini prava govorili su i izveštaji Evropske komisije za Srbiju. Za Srbiju se navodi da tone u autokratiju od 2015. godine, u tom procesu su joj bliske Mađarska, Poljska i Turska. Pokazatelji ovog srozavanja stepena demokratije su kontrolisani mediji, smanjenje nezavisnosti pravosuđa, ograničavanje prava i sloboda građana, kao i upitan integritet izbora. Treba istaći da je Srbija po ovom indeksu najgore kotirana zemlja u odnosu na ostatak regiona Zapadnog Balkana, navodi Spremo.
Ana Pisonero: Savet EU odlučuje prema napretku u vladavini prava
Jovana Spremo, savetnica za pitanja EU integracija u Komitetu pravnika za ljudska prava – Jukom i koordinatorka Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 23, kaže za naš list da „niko nije ni rekao da odluka Saveta EU nije politička, budući da je ceo proces pristupanja političko pitanje, ali mu to ne daje nužno negativnu konotaciju kao u izjavi“ ministarke.
Zastupanje advokata dobilo svega 416 građana
Nešto više od šest meseci nakon zvaničnog početka primene Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, veliki broj opština i gradova još uvek nije formirao sopstvene službe za pružanje te pomoći, broj zahteva za posredovanje u rešavanju sporova je zabrinjavajuće nizak, dok su ograničeni ljudski i materijalni resursi lokalnih samouprava nedovoljni da se svim građanima omogući jednak pristup toj usluzi.
Golubović: Ističe zakonski rok za podnošenje predloga za utvrđivanje činjenica o nestalim bebama
Danas ističe zakonski rok za podnošenje predloga za utvrđivanje činjenica o statusu novorođenog deteta za koje se sumnja da je nestalo iz porodilišta u Republici Srbiji sudu, koji je prethodno određen usvajanjem istoimenog leks specijalisa. Katarina Golubović iz Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom) za Insajder kaže da se nada da danas ipak neće biti poslednji dan za podnošenje predloga, jer je potrebno produženje zbog vanrednog stanja.
Vanbračni partneri – pravo na porodičnu penziju
Vanbračni partneri odskoro mogu da ostvare pravo na porodičnu penziju. Izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koje su stupile na snagu krajem 2019. godine, vanbračni partner je prvi put izričito pomenut kao član porodice umrlog lica (osiguranika, odnosno korisnika starosne, prevremene starosne ili invalidske penzije), u čemu se ogleda svrha izmene, jer samo članovi porodice (uže – supružnici/vanbračni partneri i deca, te šire roditelji, braća i sestre) umrlog lica mogu da ostvare pravo na porodičnu penziju.
Srbija, prezime i razvod: „Zašto sam u toku braka vratila devojačko prezime“
Taksa za promenu prezimena, ako se rok od 60 dana ispoštuje, staje 250-350 dinara, kaže advokatica Katarina Golubović, predsednica Jukoma.
„Nakon toga slede pojedinačne promene prezimena u ličnim dokumentima: lična karta, pasoš, vozačka dozvola, zdravstvena knjižica, pa i bankovni računi ili spisak nepokretnosti.
„Ovi troškovi mogu ići do 15.000 dinara“, kaže Golubović.
Vasić: Stvoreno nepoverenje između građana i vlasti
Sloboda mišljenja i izražavanja u prvih mesec dana vanrednog stanja, bila je pogođena pre svega kroz procesuiranje za krivično delo izazivanje panike i nereda, dok su različite, često menjane odluke Vlade o informisanju rezultirale pritiscima na medije, hapšenjem novinara i cenzurom, ustanovljeno je u analizi Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom), koja se bavi ograničavanjem pomenutih prava i sloboda tokom vanrednog stanja uvedenog zbog pandemije kovida 19, kao i ocenom usaglašenosti aktivnosti svih grana vlasti sa principima vladavine prava.
Više od 130 suđenja zbog kršenja mera samoizolacije
Jukomova analiza ograničavanja prava na slobodu kretanja tokom vanrednog stanja i monitoring krivičnih postupaka protiv građana optuženih za nepostupanje po zdravstvenim propisima. Tokom 52 dana trajanja vanrednog stanja, uvedenog kao mera za sprečavanje širenja epidemije kovida 19, u osnovnim sudovima Srbije održano je gotovo 950 pretresa i suđenja, od čega je čak 37 odsto, odnosno najmanje 132 predmeta, bilo za krivično delo nepostupanja po zdravstvenim propisima.
Golubović: Tokom vanrednog stanja 132 predmeta zbog kršenja zdravstvenih propisa
Direktorka Komiteta pravnika za ljudska prava Katarina Golubović izjavila je u Danu uživo da je tokom vanrednog stanja u sudovima održano 945 glavnih pretresa, a da je 132 predmeta vođeno za nepostupanje po zdravstvenim propisima.