Nestale bebe i njihovi roditelji: „Naša deca nemaju cenu“
Svetlana (58) i Nikola Škerović (62) sumnjaju da im je pre 17 godina dete uzeto iz porodilišta – od tada protestuju, bune se, ali ih, kažu, niko ne čuje.
„Sad nam poturaju ovaj zakon koji nas neće dovesti do naše dece. Oni će nam, ako ne bude moglo da se utvrdi da su naša deca oteta, isplatiti nematerijalnu štetu od 10.000 evra.
„Ali nas novac ne interesuje, nama treba istina o našoj deci“, navodi Svetlana za BBC na srpskom.
Advokatura između javnog i privatnog interesa
Na petom predavanju u okviru obuke za praćenje reforme pravosuđa na jugu Srbije predavačica je bila Katarina Golubović, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava -YUCOM. Na predavanju se govorilo o advokaturi kao […]
Vasić: Krađa beba najmasovnije kršenje ljudskih prava u Srbiji, a država oštećenima umesto istrage nudi novac
Bezmalo sedam godina nakon što joj je iz suda u Strazburu naloženo da u roku od godinu dana usvoji odgovarajući zakon, Skupština Srbije će baš u osvit početka predizborne kampanje, na sednici u ponedeljak, raspravljati o Predlogu zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Srbiji.
Roditelji „nestalih beba“ nisu ludi
Svoje pravničko znanje, poznavanje međunarodnih standarda i mehanizama smo uložili da „Predlog zakona za nestale bebe“ bude bolji. Od predloga koje smo dali – i Jukom i roditelji – usvojena je „zapeta“. Dovoljno da Ministarstvo pravde više puta izjavi da smo konsultovani, da smo učestvovali i da su neki predlozi prihvaćeni. Takvim izjavama, uz nepružanje informacije javnosti da se svi javno protive predlogu zakona, Ministarstvo pravde obmanjuje javnost i vređa profesionalni ugled i dostojanstvo svih onih koji su se uključili u proces da Srbija ispuni obavezu prema roditeljima: da donese poseban zakon koji će omogućiti dobijanje pouzdanih odgovora u vezi sa sudbinom svakog deteta.
Kako smanjiti broj predstavki pred sudom u Strazburu
Srbija je među prvih deset zemalja po broju tužbi koje građani podnose Evropskom sudu za ljudska prava, kaže zaštitnik građana. Prošle godine obraćali su se više od 2.000 puta – najčešće zbog povrede prava na imovinu, suđenje u razumnom roku i pravično suđenje. Država je, samo prošle godine, platila oko pola miliona evra zbog izgubljenih procesa u Strazburu, kažu u Udruženju za zaštitu ustavnosti i zakonitosti.
Pravda u Srbiji često i spora i nedostižna
Deset godina nije bilo dovoljno Višem sudu u Beogradu da donese prvostepenu presudu u parničnom postupku koji je pokrenuo Vladimir Lazić. To je samo jedan od skoro 258 hiljada predmeta koji u Srbiji čeka okončanje više od deset godina. Dok Vrhovni kasacioni sud trajanje postupaka pravda manjkom sudija i sudskog osoblja, građani se odlučuju da pravdu potraže na Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.
Aktiviste Ne davimo Beograd sad gone zbog ugrožavanja bezbednosti predsednika
Katarina Golubović iz Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom) podseća da se ove godine navršava četiri godine od usvajanja Zakona o javnom okupljanjima.
„Najviše ‘poklona’ u vidu prekršajnih novčanih kazni dobila je ekipa iz ‘Ne davimo Beograd’, jer im je kao organizovanoj neformalnoj grupi od vlasti oduzeto pravo da se kvalifikuju kao učesnici spontanog skupa. Imam utisak da se ljudi u ‘Ne davimo Beograd’ iznuruju prekršajima svih vrsta, kao da se zaboravlja da je sloboda okupljanja ljudsko pravo i da su jedina smislena ograničenja ona koja potiču od skupova koji nisu mirni“, rekla je ona za Glas Amerike.
Golubović: Bez odgovornosti za zločine nema reparacija
Građani koji su oštećeni imaju pravo na odštetu. Jedino pitanje je način ostvarivanja prava: da li će biti primorani da svoja prava dokazuju u sudskom postupku i naplatu izvrše na taj način ili će se namiriti van sudskog postupka na osnovu političkog sporazuma – ocenjuje za Danas Katarina Golubović, direktorka Komiteta pravnika za ljudska prava – Yucom povodom najave novog kosovskog premijera Aljbina Kurtija da će od Beograda tražiti odgovornost za počinjene ratne zločine i naknadu ratne štete.
Nova metodologija otkrila bi ko je zaista odgovoran za spor napredak Srbije ka EU
“Predlogom se ostavlja mogućnost izbora Srbiji i Crnoj Gori što, pre svega, predstavlja određeni izraz poštovanja prema ostvarenom napretku, a sa druge strane daje mogućnost ovim zemljama da potencijalnim prihvatanjem iskažu svoju nedvosmislenu orijentisanost ka EU”, kaže za naš portal Jovana Spremo, savetnica za pitanja procesa EU integracija u Komitetu pravnika za ljudska prava YUCOM.
Brak i vanbračna zajednica: Šta sve ne možeš u Srbiji bez papira
„Ustav Srbije kaže da su bračna i vanbračna zajednica izjednačene u skladu sa zakonom“, objašnjava za BBC na srpskom Katarina Golubović, pravnica i direkorka Jukoma. Ona dodaje da se ova sintagma – u skladu sa zakonom – tumači tako što je u brojnim pojedinačnim zakonima „rasut niz prava i obaveza koje su uslovljene statusom partnera“.
„Brojni zakoni uopšte ne pominju vanbračnu zajednicu, već tu ostavljaju pravnu prazninu koja je podložna tumačenju“, dodaje Golubović. To su Zakon o Penzijsko-invalidskom osiguranju ili Zakon o nasleđivanju, dodaje ona.