Pritisci, pretnje i zastrašivanje aktivista pokazuje da ih se vlast plaši i da moć stvarno jeste u njihovim rukama. Oni moraju da nastave da rade svoj posao najbolje što mogu i kroz male pobede motivišu i ohrabre građane da ih podrže i da im se pridruže.

Ovo je zaključeno tokom prvog dana konferencije „Građani imaju moć“, koju je organizovao Beogradski centar za bezbednosnu politiku sa ciljem da se otvori debata o unapređenju položaja aktivista i uzbunjivača i ohrabre građani da im se priključe u borbi za bolju i pravedniju zemlju.

„Sve veći broj različitih inicijativa govori da je to jedna vrsta samoodbrane građana od nefunkcionisanja institucija. Njihov uspeh na nekom širem planu zavisi od solidarnosti između aktivista različitih profila koji se bave različitim temama. Solidarnosti sve više ima. U uslovima zarobljene države građani su primorani da se sve više okreću sebi i međusobnoj solidarnosti i podršci“, istakao je Igor Bandović, direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku na otvaranju konferencije.

Pritisci, pretnje i zastrašivanje aktivista pokazuje da ih se vlast plaši i da moć stvarno jeste u njihovim rukama. Oni moraju da nastave da rade svoj posao najbolje što mogu i kroz male pobede motivišu i ohrabre građane da ih podrže i da im se pridruže.

Ovo je zaključeno tokom prvog dana konferencije „Građani imaju moć“, koju je organizovao Beogradski centar za bezbednosnu politiku sa ciljem da se otvori debata o unapređenju položaja aktivista i uzbunjivača i ohrabre građani da im se priključe u borbi za bolju i pravedniju zemlju.

„Sve veći broj različitih inicijativa govori da je to jedna vrsta samoodbrane građana od nefunkcionisanja institucija. Njihov uspeh na nekom širem planu zavisi od solidarnosti između aktivista različitih profila koji se bave različitim temama. Solidarnosti sve više ima. U uslovima zarobljene države građani su primorani da se sve više okreću sebi i međusobnoj solidarnosti i podršci“, istakao je Igor Bandović, direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku na otvaranju konferencije.

Mladen Jovanović, direktor Nacionalne koalicije za decentralizaciju je istakao da je zarobljavanje države, ali i zarobljavanje društva negativan proces u kom je najopasniji nezainteresovani građanin. Istakao je značaj mreže podrške, jer koliko god da se „podigne buka“ na početku neke akcije, aktivisti često ostaju sami na kraju u sudskim postupcima.

„Vlast razume da građani imaju moć i to se vidi kroz pretnje koje doživljavaju aktivisti, kroz kupovinu svih lokalnih medija. Vlast se plaši aktivista“, istakao je Jovanović.

Vukosava Crnjanski, direktorka CRTE je naglasila da je važno da nema straha među aktivistima.

„Prirodno je plašiti se, ali kada odlučite da se ovim bavite, nema mesta za strah već za solidarnost i podršku i da budemo što bolji u onome što radimo. Važno je da pokažemo da se ne plašimo i da stojimo uz građane jer to je ključno za otključavanje zarobljene države“, naglasila je Crnjanski.

Ona je istakla da je reakcija Evropskog parlamenta i međunarodne zajednice na napade na aktiviste pokazala da postoje granice na čiji prelazak oni neće pristati, iako aktivisti ne mogu da se oslanjaju samo na međunarodnu zajednicu.

Ana Toskić Cvetinović, izvršna direktorka organizacije Partneri Srbija, naglasila je važnost prirodnog partnerstva koju civilni sektor treba da ima sa građanima, medijima, privrednicima, političkim partijama i da su vrednosti ono na čemu treba da se nađemo i delujemo zajedno. Ukazala je i na problem funkcionisanja institucija u Srbiji.

„Najveći deo naših institucija nikada nije bio ustrojen po meri građana. Danas, pored pojedinačne borbe da ostvarimo svoja prava, danas se institucije koriste za borbu protiv građana. Naša uloga je da pokušamo da podržimo pojedince ili grupe i da omogućimo ravnopravnost strana“, istakla je Toskić Cvetinović.

Male pobede motivišu građane

Da građani stvarno imaju moć i da je moguće ostvariti neku promenu u društvu pokazali su predstavnici lokalnih inicijativa Odbranimo šume Fruške gore, Libergraf i Odbranimo Teslu. Predstavnici ovih inicijativa su se složili da su male pobede veoma značajne jer daju vetar u leđa aktivistima da nastave svoju borbu, ali i motivišu građane da im pruže podršku.

Dragana Arsić, predstavnica inicijative Odbranimo šume Fruške gore je istakla da je značaj aktivista da sve teme koje su u mraku stave u prvi plan i glasno, bučno, aktivistički počnu da postavljaju pitanja o tome. Na primeru svoje inicijative, navela je da mi živimo u zarobljenoj državi u kojoj institucije ćute.

„Kada smo prijavama dirnuli u krupne interese donosioca odluka i kapitala, institucije su vrlo lako stale na stranu moćnih“, istakla je Arsić.

Ona je dodala da je danas biti aktivan građanin hrabro, ludo, a kažu i besmisleno. Ona se ne slaže sa tim jer smatra da je moguće napraviti promenu u društvu uz dovoljno truda i upornosti.

Da su građani pokretači promena ističe i Dobrivoje Milosavljević, predstavnik inicijative Odbranimo Teslu.

„Moć je u samim građanima. Mi našim primerom polako želimo da promenimo trend. Građani su masovno demoralisani, ali to se polako menja. Vlast se plaši građana. Promene su krenule. Sve više se pojavljuje građana sa buntovničkom energijom“, smatra Milosavljević.

Vladan Sinđić, predstavnik organizacije Libergraf navodi da je u Srbiji situacija u kojoj institucija odreaguje na način na koji treba vanredna. On smatra da je sve do pojedinaca koji rade u institucijama, jer sistem u globalu ne funkcioniše, ali pojedinci na lokalu rade. Ističe da pritiskom i pobunom građani treba da teraju institucije da poštuju zakone i rade svoj posao jer su te male pobede veoma značajne za motivaciju građana i aktivizam.

„Jedna reka je veliki uspeh. Svaka inicijativa koja pokaže građanima da nešto može da se menja i pokreće je značajna i uspešna“, istakao je Sinđić.

Pritiskom na institucije i podrškom javnosti i medija do veće zaštite aktivista

Treba koristiti institucionalne mehanizme i vršiti pritisak na institucije da rade svoj posao, ali veoma je značajna i mreža solidarnosti organizacija civilnog društva i podrška javnosti i medija kao vid zaštite aktivista. Institucije ne smemo da poklonimo, istaknuto je na trećem panelu konferencije.

„U trenutku kada imamo otuđene institucije svi aktivistički poduhvati su pokušaji i nastojanja građana da povrate institucije u normalno, demokratsko stanje. Jer, to su njihove institucije, ovo je naša država i mi se pitamo“, istakao je Uroš Mišljenović iz organizecije Partneri Srbija.

Kada nekome u medijima nalepite etiketu da je izdajnik, vi stvarate negativnu atmosferu u društvu gde zajednica stvarno tretira tu osobu kao izdajnika. To jeste najintenzivniji oblik gušenja aktivizma, smatra Milena Vasić, advokatica Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM.

„Ljudi se plaše, neki i ne znaju šta sve mogu i koja su njihova prava. Mi imamo veliku ekspanziju građanskog aktivizma i kroz to se širi informacija i ideja o sopstvenim pravima. Građanin mora da zna prvo koja su njegova prava, ali to je proces. Ne može to preko noći. Solidarnost postoji. Značajna je solidarnost u lokalnoj sredini i to je jedna lekcija koju mi kao društvo moramo da naučimo“, naglasila je Vasić.

O pritiscima i pretnjama sa kojima se suočavaju aktivisti na lokalu govorio je Nikola Kolja Krstić iz pokreta Tvrđava.

„Ljudi u mom okruženju se plaše i nasilja i pritisaka. Takođe, nemaju poverenja u institucije. Nemamo osećaj da nas institucije štite već su one deo problema. Mi smo u začaranom krugu u kom je bezbednost građana i aktivista zaista ugrožena“, istakao je Krstić.

Dodao je da napadi na velike organizacije ubijaju motivaciju na lokalu, ali da je i pored toga njegov utisak da se pojavljuje sve više inicijativa koje su sve bolje umrežene.

Konferencija Građani imaju moć se nastavlja sutra, u petak od 10 časova. U fokusu diskusija će biti uzbunjivači u Srbiji i status branitelja ljudskih prava.

Izvor