Novak Đoković, korona virus i Australijan open: Kakva kazna čeka tenisera u Srbiji zbog kršenja mera izolacije
U medicinskoj dokumentaciji, koju je njegov tim objavio tokom sudske borbe u Australiji, vidi se da je Đoković 16. decembra bio pozitivan na korona virus. Međutim, tog dana, kao i u naredna dva, nekoliko puta je viđen u javnosti, iako bi trebalo da bude u izolaciji. „To je krivično delo, po članu 248 Krivičnog zakonika, a za koje je predviđena ili novčana kazna ili kazna do tri godine zatvora“, kaže za BBC na srpskom Dragiša Ćalić iz Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom). Iz Instituta za javno zdravlje „Batut“ do trenutka objavljivanja teksta nisu odgovorili na pitanja BBC-ja na srpskom o tome kada je Đokoviću dostavljen pozitivan test na korona virus.
Presude Apelacionog suda u žiži javnosti – da li ukidanje presude znači oslobađanje od krivice
Katarina Golubović iz Jukoma ističe da bi posledica ukidanja presuda mogla da bude i odgovornost sudija, koja se ogleda kroz ocenjivanje sudija na koje utiče ukidanje presuda.
Dakle, svakom sudiji se u toku jedne godine broji koliko ima ukinutih presuda, koliko potvrđenih i na kraju krajeva od toga zavisi napredovanje u karijeri. To je svakako znak da se mora stalno preispitivati rad sudija, jer pored nezavisnih sudija, nama treba i odgovorno sudstvo, dodaje Golubovićeva.
U rukama petoro ljudi sudbina pravosuđa
Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava Katarina Golubović predstavila je ustavne promene o kojima će se građani izjašnjavati na referendumu 16. januara i rekla da je na građanima da procene da li ponuđene promene u pravosuđu predstavljaju njihovu želju. Ukazala je da će se ustavnim promenama ukinuti “probni period” od tri godine na koji se biraju sudije i tužioci, kao i da će se otkloniti mogućnost da Skupština bira predsednike sudova, ali da će Skupština birati vrhovnog javnog tužioca koji će imati veliku ulogu u izboru i razrešenju tužilaca jer ostaje u Visokom savetu tužilaštva, kako će se od sada zvati Državno veće tužilaca.
NVO: Amandmani smanjuju ulogu Narodne skupštine
– Prema postojećem Ustavu, poslanici skupštine biraju sudije i zamenike javnih tužilaca na probni, trogodišnji mandat. Ova odredba, koja je za struku bila nedopustiva, ukida se Aktom o promeni Ustava. Takođe, izmenama Ustava se dodatno umanjuje uloga skupštine, pa se izbor javnih tužilaca i predsednika sudova takođe izmešta u Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaca, navela je Golubović, dodajući da je skupštini i dalje ostavljeno da bira Vrhovnog javnog tužioca.
Golubović o ustavnim promenama: U rukama petoro ljudi sudbina pravosuđa
Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava Katarina Golubović predstavila je ustavne promene o kojima će se građani izjašnjavati na referendumu 16. januara i rekla da je na građanima da procene da li ponuđene promene u pravosuđu predstavljaju njihovu želju. Ukazala je da će se ustavnim promenama ukinuti „probni period“ od tri godine na koji se biraju sudije i tužioci, kao i da će se otkloniti mogućnost da Skupština bira predsednike sudova, ali da će Skupština birati vrhovnog javnog tužioca koji će imati veliku ulogu u izboru i razrešenju tužilaca jer ostaje u Visokom savetu tužilaštva, kako će se od sada zvati Državno veće tužilaca.
Građani sami da odluče
Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava Katarina Golubović predstavila je danas ustavne promene o kojima će se građani izjašnjavati na referendumu 16. januara i rekla da je na građanima da procene da li ponuđene promene u pravosuđu predstavljaju njihovu želju.
Ona je ukazala da će se ustavnim promenama ukinuti „probni period“ od tri godine na koji se biraju sudije i tužioci.
ŠTA SE KRIJE IZA BURNOG SASTANKA Rasprava Dačića i Joksimovićeve gurnula u drugi plan probleme oko ključne stavke zbog koje se izlazi na referendum
Savetnica za pitanja procesa EU u YUCOM-u Jovana Spremo naglašava da se ustavne promene koje bi donele nezavisnost pravosuđa tiču pre svega građana, pa tek onda međunarodnih obaveza. -Mora se više komunicirati sa građanima, na način da razumeju šta njima donosi nezavisno pravosuđe oslobođeno od političkog uticaja. Ukoliko bi ishod referenduma bio negativan, dok to ne bude ponovo moglo da se iznese pred građane, moralo bi i na druge načine smanjiti pritiske na pravosuđe, posebno one koje dolaze od javnih funkcionera i poslanika – zaključuje Spremo.
Konvent: Ne razumemo reakciju Brnabić, takvim sastankom bi oni kršili pravila
Jovana Spremo, koordinatorka Radne grupe za Poglavlje 23 Nacionalnog konventa o EU, izjavila je da na sastanak sa premijerkom, predsednikom Skupštine i ministarkom za evrointegracije nisu došli jer bi to bilo kršenje pravila referendumske kampanje i da ne zna čemu reakcija Ane Brnabić koja je rekla da je to „velika sramota za civilno društvo i šamar demokratiji kakav demokratija u Srbiji nikad nije dobila“.
Bojkotovati, izaći i kako glasati?
„Tu sede pre svega ljudi koje su sudije i tužioci izabrali, to je više od 50 odsto izabranih članova od strane sudija, a tu su i istaknuti pravnici koje bira skupština – da to jeste problematično. Naime to će ipak da se prepusti zakonu da utvrdi garancije da i ti istaknuti stručnjaci budu oni od integriteta i nezavisni od politike“, objašnjava Katarina Golubović iz Komiteta pravnika za ljudska prava.
Прогањање на интернету – одговор на проблем је много више у превенцији него у репресији
Адвокатица Милена Васић рекла је за РТС да се кривична дела учињена на интернету пријављују Тужилаштву за високотехнолошки криминал. Често гледамо у кривичноправну заштиту као у некакво решење проблема, каже Васићева и додаје да се не бавимо довољно превенцијом.