Šta radi vlada, šta radi skupština, a šta političke partije.
Šta radi vlada, šta radi skupština, a šta političke partije.
Dragojlović: Očekujemo na jesen otvaranje dva klastera
Nacionalni konvent o Evropskoj uniji (NKEU) predstavio je danas Knjigu preporuka za 2020. godinu i analizu napretka u pregovorima Srbije sa EU, a koordinatorka te organizacije Nataša Dragojlović ocenjuje da su razlozi za to što naša zemlja u prošloj godini nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje u političkim kriterijumima EU, ali i u tome što se, kako kaže, u Srbiji ne primenjuju principi vladavine prava.
Slučaj Palma na aparatima: Politizacija i relaksiranje?
Da li će nakon Lečića i Palmine „bunga bunga“ žurke proći nekažnjeno, pitanje je koje se sada nameće samo od sebe. Više u prilogu emisije „Među nama“.
PCR test o svom trošku ili vakcinacija: Ne stišava se bura oko odluke zdravstvenih ustanova da uvedu obavezan test za nevakcinisane
Natalija Šolić iz Komiteta pravnika za ljudska prava navela je za televiziju Euronews Srbija da su joj se mnogi zdravstveni radnici obratili sa pitanjem da li KBC Dragiša Mišović ima zakonsko pravo na uvođenje ovakvih mera. Ona naglašava da odluka vršioca dužnosti kliničkog centra nije doneta bez propisa, ali smatra da bi ovakvo pravilo trebalo država da uredi sistemski, a ne da se donosi od ustanove do ustanove.
Rupa u zakonu pokriće za negiranje srebreničkog genocida u Srbiji
„Mogućnost delovanja policije u slučajevima kontraskupova gde se oni u suštini organizuju kako bi se negirali ratni zločini i akcije koje podrazumevaju suočavanje sa prošlošću su jako niske“, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Katarina Golubović iz nevladinog Komiteta pravnika za ljudska prava. Ona navodi da delovanje ekstremnih desničara može da zaustavi jedino politička volja koja bi vodila zabrani, kako ovakvih „kontraskupova“, tako i samih organizacija koje veličaju zločine i negiraju genocid.
Zaboravljena deca Srbije
Deca i mladi bez roditeljskog staranja, sa smetnjama u razvoju, puštena su da umru u ustanovama socijalne zaštite u Srbiji. Dane provode u metalnim krevetima, atrofirani i u bolovima. ovo je jedan od zaključaka nedavno objavljene publikacije „Zboravljena deca Srbije“, Inicijative za prava osoba s mentalnim invaliditetom (MDRI). Izveštaj „Zaboravljena deca Srbije“ zasniva se na nalazima prikupljenim tokom 2019. u ustanovama socijalne zaštite širom Srbije. Istrživači su ušli u ukupno osam institucija – tri ustanove za decu i mlade sa smetnjama u razvoju i pet institucija za decu bez roditeljskog starnja i decu sa smetnjama u razvoju.
Imamo li razlog da se plašimo dolaska Indijaca
Da li je nešto sporno u dolasku indijskih državljana u Srbiju i kako njihov dolazak utiče na epidemiološku situaciju, u emisiji “Probudi se” govorili su virusolog Milanko Šekler i Katarina Golubović iz Komiteta pravnika za ljudska prava.
Tomić o deci ometenoj u razvoju: Krajnji cilj ukidanje ustanova za smeštaj
Teodora Tomić iz Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom), koji je jedan od potpisnika saopštenja kojim se zahteva hitna reakcija zbog stanja u institucijama socijalne zaštite i dokaza o sistematskom zlostavljanju dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, obelodanjenih u izveštaju „Zaboravljena deca Srbije“, kaže da je krajnji cilj potpuna deinstitucionalizacija, život dece u zajednici i potpuna reforma socijalnog sistema.
Potresni prizori dece u ustanovama – ministarstvo traži dokaze i osniva tim
„Mislim da nije na nevladinim organizacijama da dostavljaju dokaze o tvrdnjama do kojih su došli prilikom ovog istraživanja, već je na nadležnim organima da svako u okviru svojih nadležnosti i na osnovu indicija koje su dobili kroz ovaj izveštaj preduzmu hitne mere i što pre ispitaju ove navode i na osnovu rezultata takvih ispitivanja pokrenu odgovarajuće postupke poput odgovornih lica“, rekla je pravna savetnica u Komitetu pravnika Teodora Tomić.
Državna i medijska mašinerija protiv kritičara vlasti
Jukomova Mapa incidenata od početka 2020. beleži 120 slučajeva napada na organizacije i pojedince koji su istupali sa stavovima o kršenju ljudskih prava. Napadi na organizacije i pojedince koji se bave suočavanjem sa prošlošću se svake godine uobičajeno intenziviraju uoči i za vreme obeležavanja godišnjice genocida u Srebrenici tokom jula, kao i održavanja festivala kulturne razmene između Beograda i Prištine „Mirdita, dobar dan!“ u isto vreme godine, pokazuju podaci prikupljeni u JUKOM-ovoj (Komitet pravnika za ljudska prava) bazi podataka.